Nova misao

Mi iz nekog razloga odbijamo da shvatimo da identitet nije čelična osovina ličnosti, ili nacije, već proizvod različitih uticaja i okolnosti.

Trudio sam se da stvorim i održavam svoj svet, svoje okruženje sa sadržajima koje volim i ljudima koje volim. To, veruj mi, pomaže.

Problem današnjeg Zapada je između ostalog i u tome, da on umetnost shvata kao kakvo plemenito gubljenje vremena i kao merkantilnu robu za dokone, više slojeve građanstva.

U mom poslu nije nikada reč o istini. Ja uvek dajem ljudima da vide jednu transformisanu sliku, svakako delimičnu, toga što oni zovu istinom.

Moja reakcija na represiju postala je bunt i beg unapred. Neki to zovu hrabrost. Ponekad sam dobila epitet hrabre žene.

Učena sam da je dovoljan samo jedan u publici, jedan jedini čovek, kako je govorio Branko Pleša moj profesor, da igramo samo za tog jednog. Jednog koji će razumeti, jednog koga dotičemo igrom, pričom…

Moj prozni topos pre svega je Novi Sad, ne mogu bez njega, al’ – moram priznati – nije lako ni sa njim. Dužnik sam mom gradu.

Zapravo ne postoji improvizacija, jednostavno postoji muzika, ono što čuješ i ono što sviraš